Ne mijenjam navike ni kad sam daleko

a daleko smo

sve dalji

umanjujem slova ne bi li istina ostala neprocitana

pratim užaren Mjesec

i pitam se šta ja to mogu dati Moru?

i iz uha mi sklizne tvoj glas

i više se ne usuđujem zaći u utrobu broda

jer sve je jače čujem.

kao Margaritin majstor

ja ne znam da te čekam

a doći ćeš na metli

jer ti jesi vještica

i trebala bi se zvati Tamina

a ja bih trebao mjenjati navike

jer noću

kad svi spavaju

ja najtiše vičem

i čekam da tvoj glas

odtalasa

čekam

da odletimo

da naslonim usne na ona ramena

da ne pitam, gdje

jer, za Mora miloga

je li bitno?