Ne mijenjam navike ni kad sam daleko
a daleko smo
sve dalji
umanjujem slova ne bi li istina ostala neprocitana
pratim užaren Mjesec
i pitam se šta ja to mogu dati Moru?
i iz uha mi sklizne tvoj glas
i više se ne usuđujem zaći u utrobu broda
jer sve je jače čujem.
kao Margaritin majstor
ja ne znam da te čekam
a doći ćeš na metli
jer ti jesi vještica
i trebala bi se zvati Tamina
a ja bih trebao mjenjati navike
jer noću
kad svi spavaju
ja najtiše vičem
i čekam da tvoj glas
odtalasa
čekam
da odletimo
da naslonim usne na ona ramena
da ne pitam, gdje
jer, za Mora miloga
je li bitno?

Autor: Vladan Vuksanović