Četvrtak, 24. Novembar 2022

Svake godine sve je više betonskih ponti i pristaništa za jahte u našem zalivu, sve je više plovila i turista, a takođe i sve više otpada kojeg primijetimo u vodi. Kada ronimo na istim mjestima na kojima smo ronili godinama unazad, morskih ježeva i morskih zvijezda više tamo nema- ali ima bačenih betonskih blokova na dnu mora, guma, plastičnih rukavica. Kozica i gambora je neuporedivo manje- vjerovatno zbog istraživanja nafte na morskom dnu [1] . Sve su rjeđi pozivi od lokalnih ribara da ima ribe a samim tim i onog lijepog osjećaja da se toga dana jede svježe ulovljena riba. Međutim, i kad ta riba stigne do naše teće, pitanje je koliko je zdrava i čista, jer 7 od 10 riba u Jadranu sadrži u sebi plastiku [2] ! Najviše otpada u Mediteranu po glavi stanovnika dolazi iz Crne Gore [3] .U marinama i lukama postoji stalna opasnost od izlivanja fekalnog otpada u more sa jahti kao i prenos patogenih bakterija balastnim vodama [4] , a betoniranje obale ne samo da mijenja ekološko stanje obale već i utiče i na kompletno stanje životne sredine [5] . 

Našem zalivu prijeti gubitak staništa i vrsta, i Boka Kotorska po svim kriterijumima mora postati zaštićeno područje. Međutim ovakva inicijativa ne nalazi se na listi prioriteta Vlade Crne Gore [6] . I dok sanjamo da nas zarada od nafte i gasa „brzo oslobodi dugova“ i dovede do „prekretnice Crne Gore“ sa porastom „standarda i kvaliteta života“ [7] , zapitajmo se kako su nas prethodne Vlade i lokalne samouprave u te dugove uvalili i kako, i zašto aktuelne vlasti nemaju kad da rade na pripremi javnih politika koje će zaista biti u interesu građana a ne političkih partija i pojedinaca, i zbog čega ne donose adekvatne nacionalne i lokalne strateške planove razvoja i pravilnike. Osim, naravno, Pravilnika o izmjenama i dopunama pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji- ovaj dokument se redovno i bez problema ažurira.  

Dok god nam lični i sitni interesi budu primarni u odnosu na kolektiv, i dok god nam riječ „valorizacija“ bude obećavala slatku, brzu i laku zaradu, nećemo moći da prosudimo koji je zapravo najveći valor našeg mora.  

[1] 31 jul 2021 Istraživanje nafte i gasa u crnogorskom podmorju:  prazne mreže i snovi o milijardama; više informacija na http://www.cin-cg.me/istrazivanje-nafte-i-gasa-u-crnogorskom-podmorju-prazne-mreze-i-snovi-o-milijardama-3/ 

[2] 14 nov 2020, CIN CG: Stručnjaci upozoravaju da jadran postaje kontejner opasnog otpada: ribe sve manje, plastike sve više; više informacija na http://www.cin-cg.me/strucnjaci-upozoravaju-da-jadran-postaje-kontejner-opasnog-otpada-ribe-sve-manje-plastike-sve-vise/ 

[3] 14 nov 2020, CIN CG: Stručnjaci upozoravaju da jadran postaje kontejner opasnog otpada: ribe sve manje, plastike sve više; Otpad domaći i strani; više informacija na http://www.cin-cg.me/strucnjaci-upozoravaju-da-jadran-postaje-kontejner-opasnog-otpada-ribe-sve-manje-plastike-sve-vise/ 

[4] Opština Tivat, Lokalni akcioni plan za biodiverzitet 2018-2023, str. 15, više informacija na https://opstinativat.fra1.digitaloceanspaces.com/documents/Sekretarijat%20za%20Zastitu%20zivotne%20sredine/2018/LAPBD%202018-2023.pdf 

[5] Opština Tivat, Lokalni plan zaštite životne sredine 2017-2021, Stanje životne sredine, str. 10, više informacija na https://opstinativat.fra1.digitaloceanspaces.com/documents/procjena%20uticaja/2017/Plan%20zastite%20zivotne%20sredine%202017%20-%202021.pdf 

[6] 28 dec 2021 Vlada Boku Kotorsku nije uvrstila u zaštićena morska područja: nestaju staništa i vrste, a zagađenje cvjeta; više informacija na http://www.cin-cg.me/vlada-boku-kotorsku-nije-uvrstila-u-zasticena-morska-podrucja-nestaju-stanista-i-vrste-a-zagadjenje-cvjeta/ 

[7] Marko Adžić, v.d. direktora Uprave za ugljovodonike, Nafta ili gas na dubni od 6,5 kilometara, više informacija na https://www.bankar.me/2021/10/08/nafta-ili-gas-na-dubini-od-65-kilometara/